Из Књажевачке гимназије, уместо мука и тишине, речи бола и вапаја, али и опомене и савета, нашег професора Бојана Ристића.
Бог да прости страдале и вечна им успомена! Драга децо, свесни сте да је наше друштво, наш народ, све нас, задесила трагедија огромних размера. Десило се нешто што ни у најцрњим мислима нико није помислио да може да се догоди. Јуче је, на друштвеним мрежама, доминирало питање: Ко је крив? Ја кажем: највећи кривац је зло време, доба менталних болести и поремећаја свих вредности. Зато, уместо овог питања, чији одговор више ништа и не значи, питам: ШТА ДАЉЕ?
Ви кројите свет у коме ћете живети. У вашим ципелама ми, професори, давно смо били, а ви ћете у наше тек доћи. Не дајте да уместо чаробњака и вила митска бића буду некакве небинарне особе и слична чудеса. Не дозволите деградацију жена измишљањем непостојећих речи, које ружно звуче и завршавају се са -олошкиња.
Чувајте себе и своје здравље, чувајте своје најмилије- чланове породице и пријатеље, чувајте нашу Србију. Чувајте лепоту српског језика, радите на свом фонду речи, али не заборавите ни стране језике, који су ваш прозор у свет. Посебно пазите на нашу славну историју, њу, као и језик и биологију, хоће да нам украду, промене и прилагоде себи. Дружите се, разговарајте међу собом. Не будите затворени, већ све своје осећаје, жеље, примедбе слободно изнесете. У тешком времену побеђују солидарност, рад, ред и дисциплина. Будите боље личности од свих нас, старијих, који изгледа нисмо дорасли изазовима савременог човечанства.
Технички уређаји нису зло, напротив, они су направљени на ползу целог човечанства. Зло настане када се, од доброг слуге, телефон и рачунар претворе у злог господара. Драга децо, ви сте будућност. Најтежа времена стварају најбоље људе. Будите међу њима.
Још једанпут, молим вас да никада не заборавите ову трагедију. Нека спомен на страдале буде ваш путоказ да ниједно дете више не залута.
Молим се Богу да нам буде свима на помоћи.
Амин.
(Бојан Ристић, професор, после непроспаване ноћи, својим драгим ученицима и пријатељима)
