Књажевац, година 2007. У источној Србији, окружен планинским венцима Старе планине, Тресибабе и Тупижнице, на обалама Сврљишког, Трговишког и Белог Тимока налази се мали град. У срцу града, заштићена љубављу Књажевчана, пркоси деценијама Књажевачка гимназија – симбол духовности, расадник интелектуалаца и непресушни извор знања. Они који живе са својом гимназијом, а и за њу, неизмерно је воле и причају о њој…
Основана је далеке 1871. године у сиромашној вароши удаљеној од центра Србије и све време свога постојања је најзначајнија културна институција у Књажевцу.
Први писани документ, молба књажевачке општине министру просвете и црквених дела за отварање књажевачке дворазредне реалке потиче из 1869. године.
Одлука о отварању гимназијске реалке у Књажевцу донета је 1870. године и о тој одлуци Министарство извештава окружно начелство у Књажевцу 1.12.1870. год. (по старом календару). Школа је почела са предавањима 2. септембра 1871.
године(по старом календару). са 25 уписаних ученика. Следеће школске године у књажевачкој реалчици отворен је и други разред.
Први постављени наставник књажевачке реалке био је суплент Миленко Обрадовић, који је предавао српски језик, рачун и земљопис. Поред њега, наставу су изводили и Андреја Богосављевић, учитељ, који је предавао цртање, краснопис и немачки језик и Никола Вељковић, вероучитељ, који је предавао свештену историју и црквено појање.
Свесни значаја гимназијског образовања и суочени са многобројним тешкоћама школовања деце ван Књажевца, напредни Књажевчани су стално настојали да одрже а онда и унапреде књажевачку реалчицу.Тако је књажевачка реалчица 1909. године Указом Краља Петра I, на предлог министра просвете, прерасла у приватну четвороразредну гимназију. Након десет година отворена је шесторазредна приватна гимназија која је 1920. године проглашена за државну.
Указом Краља Александра Карађорђевића 1922. године прерасла је у осморазредну гимназију, 1929. у градску вишу гимназију а потпуна државна гимназија постала је школске 1938/39. године.
Након Другог светског рата од виших разреда потпуне осморазредне школе формирана је виша, четвороразредна, мешовита гимназија. Све даље промене и реформе образовања одражавале су се и на организацију и рад књажевачке гимназије – била је школа са друштвено-језичким и природно-математичким смером, део система усмереног образовања и поново гимназија са два смера.
Данас је Књажевачка гимназија модерна, елитна школа која постиже завидне резултате у образовно-васпитном раду, омогућава свестрани лични развој ученика и успешан наставак школовања. За 135 година постојања кроз Књажевачку гимназију је прошло на стотине наставног и ненаставног особља и више од 8000 ученика што говори о немерљивости просветитељског и културолошког значаја за развој књажевачке општине .

Од школе која је на почетку свога рада била веома скромно опремљена и, како се из списа види, имала “шестар, лењир и пет свезака на немачком језику“٭, у којој су „по пет ученика седела у једној скамији“٭, за коју суплент Миленко Обрадовић Министру пише „када је обична киша са мало необичнијим ветром падала, потекле су кишне бујице у школу до испод скамија, а првог овог месеца када сам стао ложити пећи, тешко је било гледати, како се по које сироче заруменело у лицу од топлоте а доле лоше обувене ножице стоје на ладним циглама и у слојевима леденог ваздуха оно безазлено седи и незнајући да пропада и сатире своје драго му здравље у школи где је дошло да се чему научи“ ٭ израсла је у школу у којој се наставни процес одвија у пространој згради површине 2802m 2 , са петнаест специјализованих учионица, фискултурном салом, библиотеком, медијатеком, хемијско-биолошком лабораторијом, лабораторијом за физику, кабинетом за информатику, пространим двориштем са спортским теренима и осталим адекватним школским простором.. Солидан књижни фонд, двадесетак компјутера и интернет веза, ласерски штампачи, скенер, видео бим, клавир, десетак телевизора са видео рикордерима и DVD уређајима, телескоп, микроскопи… само су нека од наставних средстава која садашњим генерацијама ученика пружају велике могућности да на савремен начин усвајају знања.
Књажевачка гимназија тренутно има 278 ученика распоређених у дванаест одељења друштвено-језичког и природно-математичког смера. Успеху образовно-васпитног рада у школи доприносе тридесетак професора, психолог, директор, административно и помоћно-техничко осоље. Високо- стручни образовни кадар, кроз спој младости и радног искуства, уводи ученике у свет знања и вештина и припрема за живот.
Унапређивању образовно-васпитног рада и стручном усавршавању наставника поклања се велика пажња у нашој школи. Наставници ове школе активни су учесници бројних стручних семинара и перманентно раде на унапређивању својих компетенција. Ради унапређења квалитета наставе, побољшања успеха ученика и квалитета усвојеног знања и подизања нивоа самосталности ученика у раду Тим за школско развојно планирање, у сарадњи са Наставничким већем, Саветом родитеља и Ђачким парламентом, урадио је Школски развојни план за период 2005-2007. год.. и пројекат под називом „Корак 2005.“. Од средстава одобрених за реализацију пројекта опремљена је медијатека и реализовани семинари на којима су наставници обучени за коришћење мултимедијалних средстава у настави и примену метода активног учења.
Књажевачка гимназија од свог постојања развија и негује креативне генерације ученика. Кроз бројне ваннаставне активности у школи ученици задовољавају своја интересовања, испољавају креативност и стваралачки дух. Резултати испољених интересовања ученика и спремности наставника да одговоре на изазов младости jeсу успешан рад Астрономског друштва „Андромеда“, Еколошког друштва“ Еко-гим“, географске секције“ Гео-гим“, драмске секције, секције за енглески језик, редакције школског листа „Погледи“, Спортског друштва „Гимназијалац“, секције Православне омладине Књажевачке гимназије „Источник“, дебатног клуба и ученичке предузетничке организације у оквиру програма Junior achievement.

Школа пружа даровитим ученицима широке могућности да продубе своја знања из различитих области на часовима додатне наставе, активним радом „Клуба младих истраживача“ и менторском подршком наставника у изради научно истраживачких радова. Резултат уложеног труда ученика и наставника јесу освојена висока места на окружним, међуокружним и републичким такмичењима у организацији Министарства просвете и спорта Републике Србије, Регионалним и Републичким смотрама младих талената као и запажен наступ на другим
такмичењима. Поред тога, наши ученици редовно и веома успешно учествују у раду Истраживачке станице Петница. Већина наших ученика успешно наставља школовање на факултетима, а на пријемним испитима за упис на факултете књажевачки гимназијалци су увек у самом врху. Скупштина Општине Књажевац и Књажевачка гимназија награђују ученике који постижу запажене резулзате на такмичењима, ученике генерација и све остале ученике који својим ангажовањем доприносе афирмацији школе и града. Књажевачка гимназија је значајан учесник и организатор бројних културних догађања и спортских манифестација и сусрета у граду. Нека од њих су обележавање Дана школе (14. децембар), Дана општине, Дана Светог Саве , Светског Дана језика, Дана заљубљених, музичке и књижевне вечери као и изложбе ликовног стваралаштва бивших и садашњих гимназијалаца. Скоро педесет година ученици наше школе са професорима српског језика уређују школски гласник „Погледи“. У намери да прикаже своје трајање кроз 125 година и отргне од заборава сачувана документа везана за њен рад, Књажевачка гимназија је 1996. године штампала монографију „125 година гимназије у Књажевцу“ у којој је аутор, Драган Ивановић „пустио да документа испричају узбудљиву причу о књажевачкој Гимназији“. Година 2006. посвећена је прослави 135 година постојања Књажевачке гимназије. Била је то прилика да се кроз различите активности окупљају и друже бивши и садашњи гимназијалци. Овај јубилеј искоришћен је за још један издавачки подухват наше школе, публикацију „Књажевачка гимназија у свету наука“, аутора мр Витомира Стевановића, некадашњег професора и директора Књажевачке гимназије.
Школа, већ традиционално, негује различите облике сарадње са бројним институцијама. Вредно је поменути сарадњу са Природно-математичким факултетом и Факултетом заштите на раду у Нишу, Астрономским друштвом „Руђер Бошковић“ у Београду, Регионалним центром за таленте у Бору, Заводом за заштиту здравља у Зајечару, Домом културе, Градском библиотеком и Завичајним музејем у Књажевцу. Ту је и врло богата сарадња са другим школама у граду, средствима информисања, здравственим, верским и другим институцијама у општини, невладиним организацијама, родитељима, некадашњим ученицима…
Од 2004.године Књажевачка гимназија активно сарађује са гимназијом
„Христо Ботев“ из Белоградчика у Бугарској. Сарадња се одвијала кроз пројекте
„Еко 2004.“, „Еко 2005.“ и „Еко 2006.“ чији је циљ био развијање пограничне
сарадње кроз садржаје из екологије, астрономије и географије. Сарадња траје и
данас. У припреми је реализација пројекта „Еко 2007.“.
Више пута до сада школи су додељивана вредна признања за успехе у
образовно-васпитном раду. Поводом стогодишњице постојања и рада, 1971.
године, наша гимназија је одликована Орденом заслуге за народ са златном

звездом. Исте године школа је добила Спомен плакету Скупштине Општине
Књажевац, а 1996. године Мајску награду Скупштине Општине Књажевац за 125
година постојања и изузетне резултате у образовно-васпитном, научном и
културном раду.Године 2006. Књажевачка гимназија поново добија Мајску награду
Скупштине Општине Књажевац, највише признање у нашој општини.
Оснивање Књажевачке гимназије и њено дугогодишње постојање у свим
друштвено-економским и културним приликама и неприликама оправдао је велики
број лекара, професора, адвоката, фармацеута, економиста, агронома, ветеринара,
стоматолога, инжињера, књижевника, уметника и других који су стекли
образовање у овој школи. Мећу бившим ученицима Књажевачке гимназије има
осамдесетак доктора наука и три академика, др Драгољуб Дража Павловић, др
Мирослав Радовановић и др Градимир Миловановић. Сви су они, у свом времену,
били а и данас јесу носиоци друштвено-економског, културног и политичког
живота У сећањима некадашњих гимназијалаца, има прича попут ових:
„…јер ма колико ко рекао, све је то мало да искаже онај диван немир и
доживљај лепог у другом периоду нашег школовања у Гимназији Књажевац,
периоду коме смо неизмерно захвални не само за своје образовање већ и за
непроцењиво оплемењивање наших душа.“ ٭

Мирјана Станковић-Живковић, професор

… Знам да ће се моја генерација сложити у нечему, а то је ако нам се нешто
лепо догодило у животу, онда нам се догодила Гимназија у Књажевцу“ ٭
Владимир Станојевић, дипломирани саобраћајни инжењер

„… сећам се својих професора и директора школе, као и свих својих другова
и другарица, са љубављу и поштовањем. Сви су они оставили неки део себе у мојој
личности, сви су ми они, више или мање, значили много, поред породице и свих
бурних друштвених збивања у којима је моја генерација учила школу, у
образовању, и јoш много више у васпитању.“ ٭
Вера Златковић-Бјелица, професор
„Гимназијо, била си јуче. Постојиш данас. Твоје сутра ће трајати, ти си
спона тежњи и идеала. Мост преко кога се прелазило из деценије у деценију, из
идеологије у идеологију, из замисли у дела. Ти спајаш два века у један…Ти си
путоказ не само куда треба ићи, већ и како ићи да се стигне у луку хтења.“ ٭
„… Поштована дамо , љубим Ти скуте!
Што откри нама лавиринт духа
Његоша, Хегела, Моцарта, Тесле…
И још нечега што у реч не сме.

…Но све ће нестати и много остати:
И Гимназија – поштована дама.
Остаће дама – темељац камен – …“
Из песме „Поклоњење дами“,
Војислава Аранђеловића, директора Књажевачке гимназије

Књажевац, фебруара 2007. Аутори текста

Мирјана Пејчић-Збиљић, психолог
Светлана Марковић, професор хемије

.
٭ Драган М. Ивановић Шакабента, „ 125 година Гимназије у Књажевцу“,
Књажевачка гимназија, Књажевац, 1996.

LEGENDE ZA FOTOSE:
1. Slika 1: Ukaz o otvarawu ~etvororazredne privatne gimnazije 1909. godine
2. Gimnazija: Zgrada Kwa`eva~ke gimnazije danas

Директор школе
Војислав Аранђеловић, проф.